Srpski vazduh je "bolestan", a leka ima: Osam gradova u najgoroj kategoriji
Iako su bolesti povezane sa zagađenjem vazduha u 2021. odnele ukupno 17.140 ljudi u Srbiji, koliko je evidentirala Evropska agencije za zaštitu životne sredine (EEA), u 2023. je taj broj smanjen na 11.000. Ono što nije smanjeno, bar po podacima Agencije za zaštitu životne sredine (SEPA), je broj gradova koji su u 2024. godini imali prekomerno zagađenje vazduha suspendovanim česticama PM10 i PM2.5.
Bilo ih je osam koji su svrstani u gradove treće kategorije, odnosno one u kojima je prisustvo ovih čestica daleko iznad dozvoljenih granica, a to su Novi Pazar, Niš, Valjevo, Kosjerić, Užice, Kraljevo, Smederevo i Kruševac.
Da ne bude zabune, preko limita našli su se i Paraćin, Zaječar, Šabac, Loznica, Subotica, Ćuprija, Pančevo, Čačak, Kragujevac, Požarevac, Pirot, Novi Sad, Kostolac, Beočin, Sombor i Zrenjanin, a uzrok je bilo prisustvo suspendovanih čestica PM10 iznad dozvoljenih granica. Na ovoj neslavnoj listi je i Bor i to zbog prekomernog zagađenja zbog prekoračenih graničnih vrednosti suspendovanih čestica PM10 i dnevne granične vrednosti olova u njima dok su godišnje koncentracije arsena i kadmijuma bile veće od ciljnih vrednosti.
Loša je vest da su godinama unazad na listi isti gradova koji imaju prekomerno zagađenje vazduha. Dobra je ona EEA, po kojoj je za tri godine smanjena smrtnost za nešto više od 6.000 ljudi, od zagađenja vazduha suspendovanim česticama PM10 i PM2.5. Razlog za to možda je u povećanom broju mernih mesta i kontrole vazduha, ali i Programa zaštite vazduha od 2022. do 2030. godine,koji je Vlada usvojila 2022. godine.
Po tom dokumentu , emisije čestica PM 10 i PM 2,5, koje su najvažniji faktor zagađenja vazduha u Srbiji, trebalo bi da se prepolove do 2030. godine. Iz današnje perspelktive to ne izgleda ostvarljivo, ali činjenice pokazuju da poslednjih godina su izdvajanja za zaštitu životne sredine se povećala i nešto su veća od 0,5 posto BDP.
Možda je to doprinelo smanjenju stope smrtnosti međutim, to je i dalje nedovoljno jer po analizi Fiskalnog saveta iz 2018. godine, procenat bi trebalo da se kreće od 1,2 do 1,4 posto BDP, kako bi se dostigli standardi EU.
Za one koji ne znaju,po standardima EU, kada su u pitanju srednje godišnje vrednosti koncentracija čestica PM 2,5, gradovi dobijaju ocene kvaliteta vazduha,dobar: 0-5 mikrograma(ug)/m³, prihvatljiv: 5-10;umeren: 10-15; loš 15-25 i izuzetno loš preko 25 mikrograma po metru kubnom.
Do donošenja novog Zakona o zaštiti vazduha prošle godine, kvalitet u Srbiji se svrstava u tri kategorije: čist ili neznatno zagađen, umereno zagađen i prekomerno zagađen vazduh jer je ukinuta kategorija umereno zagađenog.
80 odsto mernih mesta iznad dozvoljenog broja dana
Rezultati merenja u 2024. godini pokazali su i da su srednje godišnje koncentracije suspendovanih čestica PM10 prekoračile dozvoljenu vrednost 40 μg/m3 na 18 odsto mernih
mesta,od 106, a prekoračenje dozvoljenog broja dana, odnosno 35, sa koncentracijama većim od 50 μg/m3 zabeleženo je na 80 odsto mernih mesta.
Najveći broj dana zabeležen je u Popovcu (173), Valjevu (146), na Novom Beogradu (135), Leštanima (132), Novom Pazaru (129), Radincu u Smederevu (128), Zaječaru (127) i Užicu (115). Kada je reč o suspendovanim česticama PM2.5, čija je godišnja granična vrednost 25 mikrograma po kubiku, koncentracije u 2024. godini iznosile su između 12 i 39 mikrograma.
Najniža srednja godišnja vrednost zabeležena je u Novom Sadu (12), dok je najviša u Novom Pazaru (39 mikrograma).
Što se pak tiče godišnje vrednost za PM2.5 bila je premašena u Nišu, Valjevu, Užicu, Kraljevu, Smederevu, Kruševcu i više delova Beograda, uključujući Leštane i Lazarevac.
Bor je pak po više osnova na crnoj listi. Tako je vazduh u ovom gradu bio prekomerno zagađen zbog prekoračenja vrednosti suspendovanih čestica PM10 i dnevnih koncentracija olova u njima.
Istovremeno, godišnje koncentracije arsena i kadmijuma bile su iznad ciljanih vrednosti dok tokom 2024. godine, koncentracije sumpor-dioksida i benzena nisu uslovile prekomerno zagađenje vazduha ni na jednom mernom mestu.
- Svi ovi metali su toksični i kancerogeni, zbog čega se njihove koncentracije posebno prate.Najveće opterećenje zabeleženo je u Boru. Srednje godišnje koncentracije arsena su premašile maksimalnu ciljnu vrednost od šest nanograma po kubnom metru na mernim mestima Jugopetrol (42) i Gradski park, (24 nanograma). Blago prekoračenje, sedam nanograma, zabeleženo je i na mernom mestu Beograd Lazarevac. Najviši dozvoljeni nivo kadmijuma, pet nanograma po kubiku, prekoračen je u Boru na mernim mestima, Jugopetrol (20) i Gradski park (10 nanograma).
Godišnja granična vrednost olova od 500 nanograma po kubnom metru vazduha nije premašena, ali jeste dnevna granična od hiljadu nanograma, i to 14 puta na mernom mestu Bor Jugopetrol i sedam puta u Gradskom parku, uz maksimalne dnevne koncentracije koje su dostizale i gotovo tri puta više od dozvoljenih.
Ciljna vrednost nikla od 20 nanograma po kubnom metru nije prekoračena ni na jednom mernom mestu u Srbiji, a van Bora koncentracije teških metala uglavnom su ostale niske i ispod propisanih granica-stoji u Izveštaju SEPA.
Zagađenje je jeftinije sprečiti nego lečiti
Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine ali i drugih institucija , jeftinije je ulaganje u smanjenje zagađenja vazduha, od štete koju ono pričinjava na zdravlje ljudi. Tako bar pokazuju i zvanična dokumenta koje je usvojila Vlada, po kojima su troškovi lečenja bolesti, koje su posledica zagađenog vazduha, oko milijardu evra godišnje, dok bi rešavanje ovog problema do 2030. godine koštalo oko 2,6 milijarde evra.
Dragana Jovanović, pulmolog i profesorka u penziji Medicinskog fakulteta u Beogradu za srpsks medije je rekla da su opasnosti od aerozagađenja velike.
-Internacionalna Agencija za istraživanje kancera (IARC) je klasifikovala aerozagađenje i PM čestice kao karcinogene. U Srbiji više od 95% populacije živi u zonama gde srednje godišnje vrednosti najopasnije čestica po zdravlje PM2.5, prelaze preporučenu vrednost Svetske zdravstvene organizacije od 5 μg/m3. One dovode ozbiljnih plućnih oboljenja kao što su hronična opstruktivna bolest pluća, emfizem pluća, bronhijalne astme i karcinom pluća.
Ove čestice ne samo da oštećuju pluća već i ulaze u krvne sudove i idu dalje u srčani mišić i druge organe i dovode do različitih oboljenja srca, krvnih sudova, šloga, izazivaju i neke tipove demencije.
Postoje i dokazi da je zagađenje vazduha ozbiljan rizik za zdravlje dece, pa čak i za pojavu dijabetesa- navodi profesorka.
I pored ovakvih upozorenja eminentnih lekara, Izveštaji SEPA , obično su aktuelni jedan dan. Nakon toga, kod običnog sveta, padaju u zaborav pa zato i ne treba da čudi što je za građane Srbije, bar po nekim anketama, opasnija “promaja” nego zagađen vazduh i bolesti koje nastaju od njega.
Podaci pokazuju da srpski vazduh je bolestan i da ga treba lečiti. Lek je u rukama države i sa papira treba da se doslednije sprovede u praksi.